Многи у Србији памте пети, неки се и данас надају шестом, а ја, ето, прослављам седми октобар. И то не због славне битке на Лепанту (кад је уништена турска ратна флота), смрти великог Едгар Алан Поа или безбројних догађаја свих врста у бурној историји човечанства.
На овај дан је рођен, у тадашњем Лењинграду, Владимир Владимирович Путин, последњи у низу и највећи православни владар (не само нашег времена).
Наследник византијских и руских царева „самодржаца“, Владимир Велики је директно и заувек променио ток историје и спасоносно укинуо глобалну свевласт англоамеричке Империје.
Нимало случајно, рођен је тачно на десетогодишњицу прве ракетне салве испаљене из славних „каћуша“, у величанственој, уистину митској, легендарној стаљинградској бици (беше то управо 7. октобра 1942), баш у знаку овог моћног и (за све руске непријатеље) застрашујућег звука, што парадоксално допуњује мелодију црквених звона у мистичној дефиницији модерне „руске идеје“ (руске ракете плус вера православна).
На многаја љета, поштовани Председниче руског и Вожде свих православних и слободољубивих народа, носиоче Божије Воље и небеског Провиђења!
Срећан 64-ти рођендан, драги Владимире, једина (али, срећом, жива да живља не може бити) надо за руску (са Балтиком и Украјином) и српску (са Косовом) часну и достојанствену будућност!
